О књизи: година / Овде треба нешто рећи, како разумем. Ах-ла, предговор. Када сам пет година копао по својим блоговима и сакупљао сав овај материјал, наравно да сам био прилично ужаснут како се све мења. Мрак и безнађе јесени 2004. уступили су место забави и узбуђењу прве половине 2005. године. Празнина друге половине 2005. уступила је место алкохолном и утопијском расположењу прве половине 2006. године. Самоуништење, самобичување и страшна суморност друге половине 2006. уступили су место позитивним партијама прве половине 2007. године. Још једна јесења празнина друге половине 2007. године уступила је место дивљој забави, музичким трагањима и дивљој наркоманизи 2008. године. Крај 2008. донео је прво љубав и срећу, а онда пакао и сјебан од њеног губитка. Не знам ни како да укратко опишем 2009. Било ми је несхватљиво, све је било једноставно тако. У периоду 2004–2005. избегао сам депресију одласком на утакмице, затим сам почео да бежим алкохолом и дрогом. Сада се штедим тако што све то састављам и поново читам. Наравно, одређени део белешки је улепшан и допуњен. Све ове луде приче о дивљој 2005. о томе како смо се Див и ја напили и отишли ​​на фудбал делимично нису тачне. Ишли смо на фудбалске утакмице, али нисмо пили. Из неког разлога то нам тада није требало. И годину дана касније то ми је постало неопходно. Сада опет нема потребе. Очигледно сам љут и не знам шта ми треба и шта хоћу. Иако сада не жели да ме познаје, захвална сам му. Били смо сјајни пријатељи, нема расправе о томе и захваљујући многим девојкама које су прошле кроз мој живот током година. Толико је искустава дато. И сваки пут се чинило да је све стварно. Иако је то у стварности било тек од краја 2008. године (ако га прочитате, схватићете, генерално, све је било како је било). Паша Бомбер.